Denis Market 97 — sajt za market u Nikolincima i proizvodnju kora u Ledinama

Denis Market 97 je mala firma iz Nikolinaca koja radi dva posla pod istim imenom. Prvi je market na Glavnoj 49, u centru sela u opštini Alibunar, otvoren svaki dan od 6 do 23 h, i vikendom i praznikom. Drugi je proizvodnja tankih kora za pitu i gibanicu u Ledinama, na Surčinskoj, za pekare, restorane, markete i domaćinstva.

Radnja je otvorena 2025. godine, sa idejom koju u selu svako razume: da ima svega i da ne zatvara u sedam uveče. Roba stiže svakodnevno, hleb i mlečni proizvodi ujutru, police se dopunjuju preko dana. Na polici stoje prehrana, suhomesnato i delikatesi, kućna hemija, slatkiši i grickalice, pića, pa pekarski i gotovi proizvodi.

Drugi deo posla ima sasvim drugu publiku. Kore se prodaju pekari koja svako jutro peče pite i restoranu koji ih drži na jelovniku, a taj razgovor je o količini, o dinamici isporuke i o tome da kora bude ista i u ponedeljak i u subotu. Ista firma, isti broj telefona, ali kupac koji ni po čemu ne liči na komšiju iz Nikolinaca.

Iza oba posla stoji jedan čovek koji se javlja na telefon i za radnju i za kore. To je bio i polazni podatak za ceo projekat: sve što sajt uradi, mora da uradi bez centrale, bez tiketa i bez toga da neko sedi za panelom.

Prva verzija je imala sedam strana — naslovna, market, kore, o nama, kontakt i dva pravna teksta. Kada je vlasnik video kako to radi, tražio je više strana i više sadržaja. Zahtev je bio dobar, jer se pri pisanju pokazalo da svaka grupa robe i svaki tip kupca kora ima svoje pitanje koje se ne postavlja isto.

Danas sitemap nabraja 37 adresa u pet grana:

• Market — pregledna strana, radno vreme i šest strana po grupama robe: prehrana, delikatesi, kućna hemija, slatkiši i grickalice, pića, pekara i gotova jela.
• Kore — pregledna strana i devet podstrana: za pitu, za gibanicu, za pekare, za ugostitelje, za markete, za domaćinstva, veleprodaja, kako nastaju, čuvanje i upotreba.
• Recepti — pregledna strana i šest recepata: gibanica, sirnica, zeljanica, krompiruša, baklava i štrudla sa jabukama.
• Lokacije — pregledna strana sa tabelom razdaljina, pa Nikolinci i Ledine, pa tri okolna mesta.
• Zajedničko — o nama, kontakt, česta pitanja, politika privatnosti i uslovi korišćenja.

Nijedna od tih strana nije nastala iz šablona sa zamenjenim imenom. Svaka nosi svoj tekst, svoj naslov, svoj opis i svoja česta pitanja. Strana koja postoji samo da bi je pretraživač izbrojao ne donosi ni posetioca ni rang, a nosi rizik za ceo domen.

Dubina je ostala plitka: do svake strane se sa naslovne stiže u najviše dva klika, jer podnožje nabraja sve. Sitemap se ispisuje iz istih podataka iz kojih se strane iscrtavaju, pa nova strana ne može da postoji a da izostane iz sitemap-a.

Grana o korama je bila teži deo. Proizvod je jednostavan, posao nije. Kore za pitu i gibanicu imaju devet podstrana, a one se dele na dve vrste. Jedne opisuju proizvod: kora za pitu, kora za gibanicu, kako nastaju, čuvanje i upotreba. Druge opisuju kupca: pekare i poslastičarnice, restorani i ketering, marketi, domaćinstva.

Podela ima razlog. Pekara i domaćinstvo od iste kore traže različite stvari. Pekari je važno da ujutru ne fali i da količina bude dogovorena unapred; domaćinstvu je važno koliko kora ide u tepsiju i kako da se ne osuše dok se pita savija. Jedna strana koja pokušava oba posla ne uverava nijednog.

Deseta strana je nastala kasnije, iz rupe koju je otkrilo poređenje sadržaja sa onim što se stvarno kuca u pretragu: reč veleprodaja nije postojala nigde na sajtu, a to je krovni pojam pod kojim se ovaj posao traži. Postojeće strane su govorile kome se prodaje. Nova strana veleprodaja kora govori kako ide dogovor: šta reći u prvom pozivu, kako izgleda probna tura, kako se dogovaraju dinamika i preuzimanje, i zašto cene nisu na sajtu. Tekst odgovara na drugo pitanje od ostalih strana o korama, pa se nigde ne ponavlja.

Kore su, sa druge strane, i najveći deo posla u kome se lako pretera. Sve što se na sajtu tvrdi o njima moglo je da se proveri kod vlasnika: postupak, namena, način pakovanja, šta se od njih pravi. Ono što se nije moglo proveriti — gramaže, rokovi i cene — nije napisano, i strana zbog toga nije slabija.

Nikolinci imaju oko 990 stanovnika po popisu iz 2022. Sajt koji računa samo na to selo ima publiku koja se teško meri, pa lokacijska grana pokriva i okolna mesta iz kojih se u radnju dolazi. Ali ne sva, i to je bila najteža odluka na projektu.

Traženo je osam strana okolnih mesta. Napravljene su tri: Banatski Karlovac, Uljma i Alibunar. Razlog je jednostavan. Za mesto udaljeno preko sedamnaest kilometara ne postoji nijedna iskrena rečenica kojom bi se ta strana napunila — radnja je u Nikolincima, ne dostavlja, i nema ništa posebno da ponudi baš tom mestu. Osam skoro istih strana tipa „market za kupce iz X" je obrazac koji pretraživači prepoznaju kao doorway, a posledica ne pada na te strane nego na ceo domen. Ostala mesta su dobila red u tabeli razdaljina na preglednoj strani, gde im je i mesto.

Svaka strana mesta nosi pitanje „Da li dostavljate u X?" i odgovor „Ne". Bolje da posetilac to sazna na sajtu nego posle vožnje. Nijedna od tih strana nema Place u strukturiranim podacima, jer bi Place tvrdio da tamo postoji objekat, a ne postoji.

Razdaljine u tekstu su izmerene, a ne procenjene: adrese kroz Nominatim, ruta kroz OSRM, pa u tekst ide kilometraža puta i vreme vožnje. Razlika se oseti. Do Beograda je vazdušnom linijom oko 55 km, a putem 63,8 km; sajt koji piše prvu cifru ispada netačan svakome ko je tu vožnju vozio. Isto važi za bliža mesta: Banatski Karlovac 4,2 km, Uljma 7,5 km, Alibunar 9,8 km, Vršac 21,7 km.

Uz to je proverena i administrativna sitnica koju je lako pogrešiti: Uljma ne pripada opštini Alibunar nego gradu Vršcu. Na sajtu je to jedna rečenica, ali je razlika između sajta koji poznaje kraj i sajta koji ga prepisuje sa tuđe strane.

Mereno na PageSpeed Insights: performanse 98 na mobilnom i 100 na desktopu, CLS 0, TBT 0, SEO 100. Iza toga stoji zbir sitnica: slike u WebP formatu sa srcset i tačnim sizes, širina i visina na svakoj slici da se raspored ne pomera dok se učitava, preload hero slike koji nosi i imagesrcset (bez toga preload povuče pogrešnu veličinu i posao je uzaludan), i statika sa dugim kešom i verzijom u imenu.

Posle prve verzije vlasnik je tražio više pokreta na sajtu. To je zahtev koji lako obori merenje, pa je izveden pažljivo. Zavesa sa brojem 97 ide samo pri prvoj poseti i pamti se u sesiji. Sekcije se otkrivaju pri skrolu, slike imaju paralaks vezan za skrol, prelaz između strana kliza. Sve animacije rade nad slojevima koji ne dodiruju raspored, pa posle njih merenje nije palo.

Jedna stvar se u ovakvim sajtovima previdi redovno: ako se sadržaj krije dok ga JavaScript ne otkrije, a JavaScript iz bilo kog razloga ne stigne, posetilac dobija belu stranu. Zato u zaglavlju stoji kratak stražar koji posle dve i po sekunde skida to skrivanje ako se skripta nije javila. Sajt se u tom slučaju vidi bez animacija, što je jedini prihvatljiv ishod.

Statika se servira sa kešom od trideset dana, pa svaka izmena stila ili skripte nosi novu verziju u adresi. Bez toga se izmena vidi tek onome ko prvi put dolazi, a vlasnik gleda stari sajt i pita zašto ništa nije promenjeno.

Sajt na sopstvenom domenu koji radi dva posla bez mešanja. Komšija iz Nikolinaca nađe radno vreme, adresu i šta stoji na polici. Pekara iz Beograda nađe stranu o veleprodaji, opis postupka i broj na koji zove. Upit sa forme stiže na mejl, bez panela u koji treba da se prijavljuje i bez mesečne pretplate ikome.

Nema WordPress-a koji traži ažuriranje svake druge nedelje i nema dodataka koji se raspadnu pri sledećoj verziji. Sadržaj stoji u fajlovima, sajt je prenosiv, a svaka izmena ide preko skripte koja prvo napravi rezervnu kopiju, pa proveri sintaksu, pa tek onda isporuči.

Ostaje ono što sajt ne može umesto vlasnika: fotografije iz radnje i iz pogona, Google profil firme za obe lokacije, i cene kora ako jednog dana postanu javne. Sve troje je zapisano i čeka njega.

Ono što je već izvesno: pre ovog sajta se firma nalazila samo preko agregatora, na tuđim stranama sa tuđim rasporedom i tuđim podacima. Sada postoji jedno mesto na kome piše šta je tačno, i to mesto je njegovo.